Vaš LaserFocus Vas podseća da je 14. Novembar svetski dan borbe protiv dijabetesa. Svetska zdravstvena organizacija izabrala je ovaj datum, kako bi se obeležio rodjendan Frederika Bantinga koji je 1922 godine, zajedno sa Čarls Bestom otkrio insulin, i time spasio živote milonima ljudi širom sveta.
Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da više od 346 miliona ljudi širom sveta ima dijabetes. Bez tretmana ovaj broj bi se do 2030 godine udvostručio. Ono što je zabrinjavajuće je da je 80% osoba sa dijabetesom iz nerazvijenih zemalja i zemalja u razvoju, kao što je Srbija.
Dijabetes je hronična bolest, koja nastaje kada pankreas (gušterača) ne luči dovoljno insulina, ili stvoreni insulin ne može da se iskoristi. Nedovoljna količina insulina, izostanak njegovog dejstva ili oba dovode do povećanja nivoa šećera u krvi (hiperglikemije). Dugotrajna hiperglikemija štetno utiče na čitav organizam, oštećujući mnoge organe i tkiva, počevši od samih krvnih sudova.
Znaci upozorenja u nastanku dijabetesa su:
Često mokrenje, preterana žeđ, povećan osećaj gladi, gubitak težine, umor, gubitak koncentracije, povraćanje i bolovi u stomaku (često zamenjeni za simptome gripa), zamagljenje vida, česte infekcije, sporo zarastajuće rane.
Komplikacije dijabetesa su kardiovaskularni poremećaji, bolest bubrega (dijabetička nefropatija), oštećenje nerava (dijabetička neuropatija), promene u očima (dijabetička retinopatija) i druge.
Sa dijabetesom može da se živi kvalitetno! Svaka osoba sa dijabetesom treba da obavi očni pregled jednom godišnje. Ako se jave smetnje sa vidom i ranije. Komplikacije dijabetesa na očima su oslepljujuće, a mnoge se mogu sprečiti!
Oni ljudi koji imaju dijabetes moraju posebno da vode računa o očima. U tome im znatno pomažu savremeni dijagnostički postupci kojima se može dobro videti očno dno, na kome su najčešće komplikacije koje izaziva povećana koncentracija šečera u krvi. O savremenim metodama i intervencijama koje omogućavaju da oboleli od dijabetesa na vreme uspore propadanje vida i zaustave komplikacije kako bi i dalje videli kao sve zdrave osobe govori prof. dr Ljubiša Nikolić:
Povišeni nivoi šećera u krvi izazivaju oštećenja krvnih sudova. Zidovi nekih kapilara postaju porozniji i propuštaju tečnost i masnoće u okolno tkivo. Drugim kapilarima i većim krvnim sudivima smanji se prečnik toliko da ne dovode dovoljno krvi i kiseonika do ćelija koje onda prestaju da funkcionišu. Kada se ošteti dovoljno ćelija, smanjuje se funkcija i mnogih organa, a najpre i najviše oka, bubrega i perifernih živaca. Dakle, dijabetes je sistemska bolest.
Može, ako se vrlo rano postavi dijagnoza, a količina šećera u krvi smanji na normalu ili na vrednosti koje nisu mnogo više od normalnih. Da bi se to uradilo, ne sme da se čeka pojava simptoma šećerne bolesti ili poremećaj funkcije organa. Povremeni pregledi šećera u krvi i drugih pokazatelja kod osoba u srednjem životnom dobu, a naročito onih kojima je neko od bliskih rođaka bolovao od dijabetesa, mogu na vreme da ukažu na pojavu bolesti. Od koristi su redovna, umerena fizička aktivnost i zdrava ishrana, život bez stresa, uzdržavanje od pušenja duvana i lečenje povišenog krvnog pritiska. Ovo je lakše reći nego sprovesti, ali je svakako dobro da se zna i da se tako postupa u najvećoj mogućoj meri.
Da bi vid bolesnika od šećerne bolesti oslabio, potrebno je da bolest dugo traje. Svaki primer otkrivanja dijabetesa istovremeno sa oštećenjem vida kao komplikacijom ukazuje da šećerna bolest nije otkrivena na vreme. Svako kome je otkriven dijabetes, a nema nikakvih promena u retini, mora da ode na oftalmološki pregled jednom godišnje. Ukoliko već postoje manje promene, pregledi su u kraćem intervalu, sve dok se ne zaključi da je potrebno lečenje. Posle primene terapije, očni lekar određuje učestalost kontrolnih pregleda.
Vid kod dijabetičara prvenstveno slabi zbog oštećenja jednog važnog dela oka koji se zove retina, pa se ova komplikacija zove dijabetička retinopatija. Oštećenje retine nastaje na dva načina: prvi je stvaranje otoka u centru retine zbog curenja tečnosti kroz zidove oštećenih krvnih sudova (dijabetička makulopatija), a drugi zbog nedovoljnog priliva krvi i kiseonika u retinu i stvaranja mrežice krvih sudiva koji lako prskaju (poliferativna dijabetička retinopatija).
Osim ovoga, vid kod dijabetesa može da bude oštećen i zbog nešto ranije pojave katarakte ili zbog glaucoma, koji je nešto češći nego kod ljudi koji nemaju šećernu bolest.
Vid slabi postepeno u slučaju pojave otoka ili taloženja masnoća u cenru retine, što se dešava kod dijabetičke makulopatije. Nagli, drastični pad vida nastaje na oku koje je dotle dobro videlo zbog izliva krvi u šupljinu očne jabučice, kod proliferartivne dijabetičke retinopatije. Obe vrste promena mogu da postoje i istovremeno.
Može, kod približno polovine svih bolesnika sa komplikacijama u oku, što zavisi od toga koliko su one od tada odmakle. Pouzdano je dokazana delotvornost dva načina lečenja, koja se primenjuju već više desetina godina. Prvi način je fotokoagulacija – upućivanje tankog snopa laserskog zrakau oko, pri čemu svetlost lasera zapuši male krvne sudove iz kojih je dotle curela tečnost u tkivo retine. Posle fotokoagulacije, otok makule se smanjuje ili nestaje. U slučaju preteće ili početne pojave mrežice krvnih sudova (a ona je mogući uzrok naglog izliva krvi u šupljinu očne jabučice), laserskim zrakom se obasjava velika površina retine koja nije značajna za oštar vid, čime se smanjuje podsticaj za rast te mrežice. Vrlo je važno saznanje da primena lasera ugavnom održava vid na onom nivou kakav je bio neposredno pre lečenja, a da je glavna korist od takvog lečenja sprečavanje pogoršanja vida. Drugi provereni način lečenja je hirurško uklanjanje krvi iz šupljine očne jabučice, zajedno sa ožiljnim opnama nastalim iz mrežice nenormalnih krvnih sudova. Ova operacije se zove vitrektomija.
Opasnost lečenja laserom najčešće nastaje kada nije sprovedeno u potpunosti. To, recimo, možemo uporediti sa uzimanjem antibiotika, kada se piju nedovoljno dugo is a prevelikom pauzom. Druga opasnost leži u primeni lasera tamo gde on ne može da deluje povoljno. Što se tiče bola, on zavisi od mesta na retini koje se tretira. Uopšteno uzev, može se reći da je primena lasera bezbolna, uz anesteziju oka kapima.
Da. Odskora se primenjuje i ubrizgavanje jednog leka, kroz beonjaču, u šupljinu očne jabučice. Ovaj lek ima sposobnost da neutrališe one materije u oku dijabetičara koje dovode do stvaranja otoka retine i do mrežice nenormalnih krvnih sudova koja je uzrok velikih krvarenja. On se obično ubrizgava jednom mesečno i smatra se gotovo revolucijom u terapiji komplikacija dijabetesa u oku. Primena ovog leka je često kombinovana sa lečenjem pomoću lasera. Naučnici istražuju slične lekove koji bi imali još bolje dejstvo, uz manje često ubrizgavanje.
Da, ali je oštećenje retine usled dijabetesa (dijabetička retinopatija) najopasnije, jer je dijabetes vrlo česta bolest, a komplikacije se uglavnom javljaju u aktivnom dobu – 20. do 65. godine. Te druge bolesti imaju sličnost sa dijabetičkom retinopatijom samo utoliko što se i kod njih javlja mrežica krvnih sudova koja ne postoji u zdravom oku, nego samo u onome koje ne dobija dovoljno krvi i kiseonika. U najranijem životnom dobu takva mrežia krvih sudova ugrožava vid nekim prevremeno rođenim bebama (retinopatija prematerusa), dok, u najstarijem dobu, ona predstavlja najčešći uzrok slabog vida koji se ne može ukloniti operacijom (staračka degeneracija žute mrelje). I ove bolesti leče se laserom ili ubrizgavanjem leka u šupljinu očne jabučice.
U LaserFocus-u od sredine 2011.
Argon laser se koristi kod mnogih oboljenja oka kao što su:
Laserska fotokoagulacija se uglavnom radi jednokratno (periferne rupture, centralna serozna horioretinopatija). Kod dijabetičke retinopatije i tromboze se vrlo često sprovodi više tretmana u razmaku od nekoliko nedelja ili meseci. Dijabetična retinopatija se javlja kod bolesnika koji imaju šećernu bolest, kod kojih dolazi do promena na krvnim sudovima očnog dna (retine). Naime, krvni sudovi popuste i počnu da propuštaju tečnost ili krv, te pacijent sve slabije i mutnije vidi.
Laserska fotokoagulacija očnog dna može usporiti ili u najboljem slučaju zaustaviti propadanje vida, tako što laserski pečati zapušavaju krvne sudove koji krvare. Intervencija se izvodi uz široku zenicu u kapljkičnoj anesteziji u trajanju od 10-ak minuta. Na rožnjaču se postavlja kontaktna lupa keoz koju se laserskim svetlom koaguliše retina. Laserski zrak je zelene boje, a pacijent vidi kao bljeskanje pred okom koje ulazi preko prislonjenog kontaktnog stakla. Sam zahvat nije bolan i pacijent po intervenciji normalno odlazi kući.
Dr. Mirko Jankov, vodeći oftalmolog gostuje na TV Prva.
Septembar - mesec u znaku razmene iskustava Septembar 2024. godine bio je mesec pun uzbuđenja…
Upotreba kontaktnih sočiva je popularna zbog praktičnosti i estetike, ali nepravilna upotreba može izazvati ozbiljne…