Komplikacije dijabetesa

Komplikacije dijabetesa

Ljudi koji boluju od dijabetesa moraju bar jednom godišnje da provere stanje svojih očiju pregledom kod oftalmologa. Današnja tehnologija omogućava detaljan uvid u promene na očnom dnu, na kome se najčešće javljaju komplikacije u vezi sa povećanom koncentracijom šećera u krvi. O savremenim metodama i intervencijama koje omogućavaju da oboleli od dijabetesa na vreme uspore propadanje vida i zaustave komplikacije kako bi i dalje videli kao sve zdrave osobe govori prof. dr Ljubiša Nikolić.

Kakve sve promene nastaju kod osoba sa dijabetesom?

Povišen nivo šećera u krvi izaziva oštećenja krvnih sudova. Zidovi nekih kapilara postanu porozniji i propuštaju tečnost i masnoće u okolno tkivo. Drugim kapilarima i većim krvnim sudovima smanji se prečnik toliko da ne dovode dovoljno krvi i kiseonika do ćelija koje onda prestaju da funkcionišu. Kada se ošteti dovoljno ćelija, smanjuje se i funkcija mnogih organa, a najpre i najviše oka, bubrega i perifernih živaca. Dakle, dijabetes je sistemska bolest.

Može li se pojava ovih komplikacija smanjiti ili odložiti?

Može, ako se vrlo rano postavi dijagnoza, a količina šećera u krvi smanji na normalnu ili na vrednosti koje nisu mnogo više od normalnih. Da bi se to uradilo, ne sme da se čeka pojava simptoma šećerne bolesti ili poremećaj funkcije organa. Povremeni pregled šećera u krvi i drugih pokazatelja kod osoba u srednjem životnom dobu, a naročito onih kojima je neko od bliskog rođaka bolovao od dijabetesa, mogu na vreme da ukažu na pojavu bolesti. Od koristi su i redovna, umerena fizička aktivnost i zdrava ishrana, život bez stresa, uzdržavanje od pušenja duvana i lečenje povišenog krvnog pritiska. Ovo je lakše reći nego sprovesti, ali je svakako dobro da se zna i da se tako postupa u najvećoj mogućoj meri.

Posle kog vremena mogu da se kod obolelih od dijabetesa jave komplikacije na oku?

Da bi vid bolesnika od šećerne bolesti oslabio, potrebno je da bolest dugo traje. Svaki primer otkrivanja dijabetesa istovremeno sa oštećenjem vida kao komplikacijom, ukazuje da bolest nije otkrivena na vreme. Svako kome je otkriven dijabetes, a nema nikakvih promena u retini, pozadini oka, mora da ode na oftalmološki pregled jednom godišnje. Ukoliko već postoje manje promene, pregledi su u kraćem intervalu, sve dok se ne zaključi da je potrebno lečenje. Posle primene terapije, očni lekar određuje učestalost kontrolnih pregleda.

Zašto kod pacijenata koji se leče od dijabetesa slabi vid?

Vid prvenstveno slabi zbog oštećenja jednog važnog dela oka koji se zove retina, pa se ova komplikacija zove dijabetička retinopatija. Oštećenje retine nastaje na dva načina: prvi je stvaranje otoka u centru retine zbog curenja tečnosti kroz zidove oštećenih krvnih sudova (dijabetička makulopatija), a drugi zbog nedovoljnog priliva krvi i kiseonika u retinu i stvaranja mrežice krvnih sudova koji lako prskaju (proliferativna dijabetička retinopatija). Osim ovoga vid kod dijabetesa može da bude oštećen i zbog nešto ranije pojave katarakte ili zbog glaukoma, koji je nešti češći nego kod ljudi koji nemaju šećernu bolest.

Da li vid slabi naglo ili postepeno?

Vid slabi postepeno u slučaju pojave otoka ili taloženja masnoća u centru retine, što se dešava kod dijabetičke makulopatije. Nagli, drastični pad vida nastaje u oku koje je dotle dobro videlo zbog izliva krvi u šupljinu očne jabučice, kod proliferativne dijabetičke retinopatije. Obe vrste promena mogu da postoje istovremeno.

Mogu li se posledice ovih komplikacija sprečiti?

Mogu, kod približno polovine svih bolesnika sa komplikacijama u oku, što zavisi od toga koliko su one do tada odmakle. Pouzdano je dokazana delotvornost dva načina lečenja, koja se primenjuju već više desetina godina. Prvi način je fotokoagulacija – upućivanje tankog snopa laserskog zraka u oko, pri čemu svetlost lasera zapuši male krvne sudove iz kojih je do tada curila tečnost u tkivo retine. Posle fotokoagulacije, otok makule se smanjuje ili nestaje. U slučaju preteće ili početne pojave mrežice krvnih sudova (a ona je mogući uzrok izliva krvi u šupljinu očne jabučice), laserskim zrakom se obasjava velika površina retine koja nije značajna za oštar vid, čime se smanjuje podsticaj za rast te mrežice. Vrlo je važno saznanje da primena lasera uglavnom održava vid na onom nivou kakav je bio neposredno pre lečenja, a da je glavna korist od takvog lečenja sprečavanje pogoršavanje vida. Drugi provereni način lečenja je hirurško uklanjanje krvi iz šupljine očne jabučice, zajedno sa ožiljnim opnama nastalim iz mrežice krvnih sudova. Ova operacija se naziva vitrektomija.

Da li je lečenje pomoću lasera opasno?

Opasnost lečenja laserom najčešće nastaje kada nije sprovedeno u potpunosti. To, recimo, možemo da uporedimo sa uzimanjem antibiotika, kada se piju nedovoljno dugo i sa prevelikom pauzom. Druga opasnost leži u primeni lasera tamo gde on ne može da deluje povoljno. Što se tiče bola, on zavisi od mesta na retini koje se tretira. Uopšteno uzev, može se reći da je primena lasera bezbolna, uz anesteziju oka kapima.

Ima li nekih novih načina lečenja?

Da. Odskora se primenjuje i ubrizgavanje leka, kroz beonjaču, u šupljinu očne jabučice. Ovi lekovi imaju sposobnost da neutrališu materije u oku koje dovode do stvaranja otoka i do mrežice nenormalnih krvnih sudova koja je uzrok velikih krvarenja. On se obično ubrizgava jednom mesečno i smatra se gotovo revolucijom u terapiji komplikacija dijabetesa u oku. Primena ovih lekova je često kombinovana sa lečenjem pomoću lasera.

Da li postoje još neke slične bolesti opasne po vid?

Da, ali je oštećenje retine usled dijabetesa (dijabetička retinopatija) najopasnije, jer je dijabetes vrlo česta bolest, a komplikacije se uglavnom javljaju u aktivnom dobu – od 20-te do 65-te godine života. Te druge bolesti imaju sličnost sa dijabetičkom retinopatijom samo utoliko što se i kod njih javlja mrežica krvnih sudova koja ne postoji u zdravom oku, nego samo u onome koje ne dobija dovoljno krvi i kiseonika. U najranijem životnom dobu takva mreža krvnih sudova ugrožava vid nekim prevremeno rođenim bebama (retinopatija prematurusa), dok, u najstarijem dobu, ona predstavlja najčešći uzrok slabog vida koji se ne može ukloniti operacijom (staračka degeneracija žute mrlje). I ove bolesti leče se laserom ili ubrizgavanjem leka u šupljinu očne jabučice.