Laser za blistav vid

Savremena hirurgija oka duže od decenije koristi laser da menja prelomnu moć rožnjače i trajno uklanja dioptriju. Lasersko skidanje dioptrije je bezbolna, laka i brza korekcija koja vodi do života bez naočara. 1 milion pacijenata godišnje u svetu se podvrgne laserskoj korekciji dioptrije.

Savremena oftalmologija u stanju je da smanji ili izleči poremećaje vida, a refraktivana hirurgija omogućava nesmetan, komforan život i rad bez stalne potrebe za naočarima ili kontaktnim sočivima. Bezbolnost, velika uspešnost (95 od 100 pacijenata potpuno se oslobodi naočara i sočiva) i manje od 1% komplikacija uticali su da je uklanjanje dioptrije laserom jedna od najbolje prihvaćenih procedura, koju je do sad iskusilo više od 30 miliona osoba širom sveta.

Svetska zdravstvena organizacija uvrstila je ameotropiju (medicinski naziv za dioptriju) u kategoriju invalidnosti. Skoro nigde u svetu ova intervencija ne smatra se medicinskom potrebom, te njene troškove zdravstveno osiguranje ne pokriva.

Šta je sve moguće korigovati?

Refraktivnom hirurgijom možemo korigovati kratkovidost (miopiju), dalekovidost (hipermetropiju) i astigmatizam (refraktivna mana koja potiče od različite zakrivljenosti rožnjače u različitim pravcima). Varijacije u prelomnoj moći rožnjače i sočiva su neznatne, pa je uzrok “dioptrije” najčešće manja ili veća dužina očne jabučice od prosečne. Kratkovidom oku laserom se zaravnjuje strmina rožnjače uklanjanjem tkiva strome rožnjače više iz centra, dok se dalekovidom povećava strmina uklanjanjem sa periferije. Kod astigmatizma se vrši kombinacija između ova dva pristupa.

Ko su rodonačelnici hirurške korekcije?

Prvi pokušaji modifikacije prelomne moći rožnjače došli su iz Rusije od prof. dr Svjetoslava Fjodorova, osamdesetih godina XX veka. Desetak godina kasnije počinje da se primenjuje revolucionarna hirurška metoda dr Ioannisa Pallikarisa s Krita u Grčkoj, prof. dr Tea Zajlera iz Ciriha i mnogih drugih.

Koje profesije moraju da se oslobode naočara i sočiva?

Kod mnogih zanimanja naočari ili sočiva smetaju. Profesionalni sportisti, medijske ličnosti, naročito glumci, zatim poslovni ljudi, imaju poteškoće zbog naočara ili kontaktnih sočiva. Naočare se gube, prljaju i magle, krive ili ostavljaju belege na nosu. Kontaktna sočiva nisu jednostavna za održavanje, oči se suše, dešavaju se infekcije i posle dugogodišnjeg nošenja česte su alergije i oko ih potpuno odbacuje.

Ko može na lasersku korekciju vida?

Kad je standardna korekcija naočarima ili kontaktnim sočivima neprihvatljiva, stvara smetnje kod određenih profesija ili ima probleme u sredini u kojoj se pacijent kreće, korekcija vida je pravi izbor. Posle temeljnih pregleda lekar zaključuje da li je neko kandidat za lasersko skidanje dioptrije ili ne. Kad su ispunjeni neophodni kriterijumi, očni hirurg i pacijent zajedno biraju najbolju strategiju za rešavanje problema dioptrije. Intervencija je bezbolna, kratko traje i radi se u lokalnoj, kapljičnoj anesteziji, prvo na jednom, a zatim na drugom oku. Ova intervencija se ne preporučuje pre navršene osamnaeste godine života.

dr Lozica Ristić