Infekcije uzrokovane upotrebom kontaktnih sočiva u bazenima

Upotreba kontaktnih sočiva je rasprostranjena zbog njihove praktičnosti i estetskih prednosti. Međutim, nepravilna upotreba i izlaganje nesterilnim sredinama, kao što su bazeni, mogu dovesti do ozbiljnih očnih infekcija. Ovaj članak pregledava najnovija dostignuća u razumevanju, prevenciji i lečenju infekcija povezanih sa upotrebom kontaktnih sočiva u bazenima.

Uvod

Kontaktna sočiva, iako korisna za korekciju vida, predstavljaju značajan rizik za očne infekcije kada su izložena kontaminiranoj vodi. Bazen je čest izvor patogena koji mogu da se zalepe za kontaktna sočiva i zaraze oko. Ovaj pregled sintetizuje najnovija saznanja iz recenziranih studija o epidemiologiji, patofiziologiji, prevenciji i upravljanju ovim infekcijama.

Epidemiologija infekcija povezanih sa kontaktnim sočivima

Bazen sadrži razne mikroorganizme, uključujući Acanthamoeba, Pseudomonas aeruginosa i razne gljivice, koje mogu izazvati ozbiljne infekcije kod korisnika kontaktnih sočiva. Nedavna studija Ispizue Mendivila i saradnika (2024) izveštava o značajnom porastu slučajeva Acanthamoeba keratitisa među korisnicima kontaktnih sočiva koji su plivali bez skidanja sočiva, što naglašava potrebu za povećanjem svesti i preventivnim merama.

Patofiziologija

Patofiziologija infekcija povezanih sa kontaktnim sočivima uključuje prianjanje mikroorganizama na površinu sočiva, zatim kolonizaciju i penetraciju kroz kornealni epitel u unutrašnjost rožnjače. Studija de Lacerda i saradnika (2020) ističe kako Pseudomonas aeruginosa može formirati biofilmove na kontaktnim sočivima, povećavajući otpornost na antimikrobne tretmane.

Preventivne mere

Preventivne strategije su ključne za smanjenje rizika od infekcija. Najnovije smernice naglašavaju važnost skidanja kontaktnih sočiva pre plivanja i korišćenje dnevnih jednokratnih sočiva kako bi se smanjio rizik od kontaminacije. Schein i saradnici (1989) su pokazali da edukacija o pravilnoj higijeni sočiva i navikama prilikom plivanja značajno smanjuje stope infekcije kod korisnika kontaktnih sočiva.

Pristupi lečenju

Lečenje infekcija povezanih sa kontaktnim sočivima zahteva brzo i efikasno delovanje. Noviji terapijski pristupi fokusiraju se na ranu dijagnozu i korišćenje kombinovane antibiotske terapije. Studija Unga i saradnika (2020) pokazala je da rana intervencija kombinacijom topikalnih antibiotika i kortikosteroida poboljšava ishode kod pacijenata sa mikrobnim keratitisom. Lečenje gljivičnog keratitisa i Acanthamoeba keratitisa je dugotrajno i predstavlja izazov za pacijenta i oftalmologa.

Napredne dijagnostičke tehnike

Napredak u dijagnostičkim tehnikama značajno je poboljšao sposobnost brzog otkrivanja i lečenja infekcija povezanih sa kontaktnim sočivima. Molekularni dijagnostički alati, kao što su lančana reakcija polimeraze (PCR) i sekvenciranje nove generacije (NGS), su revolucionisali identifikaciju patogena u očnim infekcijama.

Studija Itahashija i saradnika (2011) pokazala je da PCR testovi mogu brzo i tačno identifikovati Acanthamoeba vrste u struganju rožnjače, značajno smanjujući vreme za dijagnozu u poređenju sa tradicionalnim metodama kulture. Ovo omogućava raniji početak odgovarajućeg tretmana, poboljšavajući ishode pacijenata.

Slično tome, NGS pruža sveobuhvatnu analizu mikrobnih zajednica prisutnih u zaraženim očima, otkrivajući koinfekcije i manje uobičajene patogene. Rad Goldschmidta i saradnika (2012) ilustruje kako NGS može otkriti mešane infekcije uključujući gljivice, bakterije i amebe, usmeravajući prilagođene terapijske pristupe.

Inovacije u modalitetima lečenja

Lečenje infekcija povezanih sa kontaktnim sočivima evoluiralo je sa razvojem novih antimikrobnih agenasa i sistema za isporuku lekova. Istraživači istražuju efikasnost terapija zasnovanih na nanočesticama i bioinženjerskih kontaktnih sočiva sa antimikrobnim svojstvima.

Bin Sahada i saradnici (2019) istraživali su upotrebu kontaktnih sočiva presvučenih nanočesticama srebra u prevenciji bakterijske kolonizacije i formiranja biofilmova. Njihovi nalazi pokazali su da ova sočiva značajno smanjuju bakterijsko opterećenje i mogu poslužiti kao preventivna mera protiv infekcija.

Pored toga, upotreba kontaktnih sočiva koja ispuštaju lekove, oslobađajući antibiotike direktno na površinu oka, deluje obećajuće. Studija Guzmana i saradnika (2017) i Ciolino (2019) testirala je kontinuirano isporučivanje lekova putem kontaktnih sočiva, konkretno antibiotika za bakterijski keratitis.

Javne zdravstvene implikacije

Razumevanje javnozdravstvenih implikacija infekcija povezanih sa kontaktnim sočivima je ključna za razvoj efikasnih strategija prevencije. Kampanje javnog zdravlja usmerene na edukaciju korisnika kontaktnih sočiva o rizicima plivanja sa sočivima i pravilnoj nezi sočiva su esencijalne.

Godine 2020, Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) pokrenuli su kampanju fokusiranu na bezbednu upotrebu kontaktnih sočiva, ističući opasnosti izlaganja sočiva vodi i važnost pravilne higijene. Efikasnost kampanje zabeležila je značajan porast svesti javnosti i naknadno smanjenje prijavljenih slučajeva infekcija povezanih sa kontaktnim sočivima.

Budući pravci

Buduća istraživanja treba da nastave da se fokusiraju na inovativne dijagnostičke i terapijske pristupe, kao i na snažne javnozdravstvene inicijative. Interdisciplinarna saradnja između

oftalmologa, mikrobiologa i javnozdravstvenih profesionalaca biće ključna u rešavanju kompleksnih izazova koje predstavljaju infekcije povezane sa kontaktnim sočivima.

Pored toga, napredak u materijalima i dizajnu kontaktnih sočiva, uključujući antimikrobna svojstva i poboljšanu udobnost, mogao bi revolucionisati sigurnosni profil kontaktnih sočiva. Longitudinalne studije koje procenjuju efikasnost ovih novih tehnologija u realnim uslovima biće esencijalne.

Zaključak

Infekcije povezane sa kontaktnim sočivima uzrokovane izlaganjem bazenima i dalje predstavljaju značajan problem u oftalmologiji. Najnovija dostignuća u dijagnostičkim tehnikama, modalitetima lečenja i strategijama javnog zdravlja pokazala su obećanje u smanjenju ovih rizika. Kontinuirana istraživanja i edukacija su od presudnog značaja za obezbeđivanje sigurnosti i zdravlja korisnika kontaktnih sočiva.

Reference

1. de Lacerda AG, Lira M. Acanthamoeba keratitis: a review of biology, pathophysiology and epidemiology. Ophthalmic Physiol Opt. 2021 Jan;41(1):116-135. doi: 10.1111/opo.12752. Epub 2020 Oct 29. PMID: 33119189.
2. Ispizua Mendivil E, Durán de la Colina JA. Infectious keratitis associated with contact lens wear: REGINFECOR multicenter study. Arch Soc Esp Oftalmol (Engl Ed). 2024 Jun;99(6):237-247. doi: 10.1016/j.oftale.2024.04.004. Epub 2024 Apr 6. PMID: 38588998.
3. Schein OD, Glynn RJ, Poggio EC, Seddon JM, Kenyon KR. The relative risk of ulcerative keratitis among users of daily-wear and extended-wear soft contact lenses. A case-control study. Microbial Keratitis Study Group. N Engl J Med. 1989 Sep 21;321(12):773-8. doi: 10.1056/NEJM198909213211201. PMID: 2671733.
4. Ung L, Wang Y, Vangel M, Davies EC, Gardiner M, Bispo PJM, Gilmore MS, Chodosh J. Validation of a Comprehensive Clinical Algorithm for the Assessment and Treatment of Microbial Keratitis. Am J Ophthalmol. 2020 Jun;214:97-109. doi: 10.1016/ j.ajo.2019.12.019. Epub 2019 Dec 30. PMID: 31899203.
5. Itahashi M, Higaki S, Fukuda M, Mishima H, Shimomura Y. Utility of real-time polymerase chain reaction in diagnosing and treating acanthamoeba keratitis. Cornea. 2011 Nov;30(11):1233-7. doi: 10.1097/ICO.0b013e3182032196. PMID: 21955634.
6. Goldschmidt P, Degorge S, Che Sarria P, Benallaoua D, Semoun O, Borderie V, Laroche L, Chaumeil C. New strategy for rapid diagnosis and characterization of fungal infections: the example of corneal scrapings. PLoS One. 2012;7(7):e37660. doi: 10.1371/ journal.pone.0037660. Epub 2012 Jul 2. PMID: 22768289; PMCID: PMC3388096.
7. Bin Sahadan MY, Tong WY, Tan WN, Leong CR, Bin Misri MN, Chan M, Cheng SY, Shaharuddin S. Phomopsidione nanoparticles coated contact lenses reduce microbial keratitis causing pathogens. Exp Eye Res. 2019 Jan;178:10-14. doi: 10.1016/ j.exer.2018.09.011. Epub 2018 Sep 20. PMID: 30243569.
8. Guzman G, Es-Haghi SS, Nugay T, Cakmak M. Zero-Order Antibiotic Release from Multilayer Contact Lenses: Nonuniform Drug and Diffusivity Distributions Produce Constant-Rate Drug Delivery. Adv Healthc Mater. 2017 Feb;6(3). doi: 10.1002/ adhm.201600775. Epub 2016 Nov 7. PMID: 28177597.
9. Ciolino JB, Hoare TR, Iwata NG, Behlau I, Dohlman CH, Langer R, Kohane DS. A drug- eluting contact lens. Invest Ophthalmol Vis Sci. 2009 Jul;50(7):3346-52. doi: 10.1167/ iovs.08-2826. Epub 2009 Jan 10. PMID: 19136709; PMCID: PMC4657544.
10. Healthy Contact Lens Wear and Care. https://www.cdc.gov/contactlenses/protect-your- eyes.html