Refraktivna hirurgija

Tokom istorije ljudi su na razne načine pokušavali da poprave kvalitet vida naočarima, kontaktnim sočivima, a od skora i operacijama na samom oku. Princip je uvek isti: da se dodatnim sočivom promeni dioptrijska moć oka (dodavanjem ispred ili ugradnjom u samo oko), ili da se modifikuje jedan od refraktivnih elemenata oka (rožnjača ili sočivo).

Modifikacija prelomne moći rožnjače

Prvi pokušaji modifikacije prelomne moći rožnjače došli su iz Rusije od prof. dr S. Fjodorova u vidu Radijalne keratotomije (RK). Danas je jedino u upotrebi uz operaciju katarakte za istovremeno smanjenje astigmatizma u vidu Astigmatske keratotomije (AK) ili Limbalne relaksirajuće incizije (LRI).

Primena laserske tehnologije u promeni zakrivljenosti rožnjače postoji više od tri decenije uz pomoć egzajmer lasera. On stvara hladni snop koji ne oštećuje okolno tkivo, a u dodiru sa stromom rožnjače fotoni visoke energije od 193 nm raskidaju molekularne veze vrlo precizno uklanjajući minimalne količine rožnjače, na taj način menjajući njenu zakrivljenost.

Procedure koje koriste prednosti egzajmer lasera su: Fotorefraktivna keratektomija(PRK) prvi put primenjena od strane prof. dr T. Zajlera iz Nemačke, njene modifikacije u vidu tehnika LASEK i EpiLASIK, kao i metodu LASIK (Laser In Situ Keratomileusis) razvijenu od strane prof. dr J. Palikarisa iz Grčke.

Danas je egzajmer laser metod izbora u većini centara refraktivne hirurgije gde je indikacija za LASIK ili PRK obično postavljena u oko 90% slučajeva, naročito zbog širokog dijapazona refraktivnih mana koje može korigovati: od oko -10 do oko +6 dioptrija, kao i astigmatizam do oko 6 dioptrija.

Zamena prirodnog sočiva

Sočivo se može ukloniti fakoemulzifikacijom (PHACO) i ugraditi veštačko intraokularno sočivo (IOS). Kod mladih pacijenata, koji su tipični kandidati za refraktivnu hirurgiju, to nije idealno rešenje jer, čak i ugradnja modernih multifokalnih ili akomodativnih intraokularnih sočiva, takvim pacijentima ne pruža zadovoljavajuću nezavisnost od naočara istovremeno i za daljinu i za blizinu. S druge strane, dijapazon refraktivnih mana koje se mogu rešiti ovom metodom je širi od laserskih indikacija: od oko -15 do oko +8 dioptrija.

Ugradnja veštačkog sočiva

Sa napredovanjem tehnologije i razvojem modernih specijalnih biokompatibilnih materijala, ideja ugradnje veštačkog sočiva u skučeni prostor prednje ili zadnje komore uz očuvanje prirodnog sočiva postala je moguća. Različiti modeli faknih sočiva (fIOS) predviđenih za ugradnju u prednju komoru počivaju na dva glavna principa: sočiva koja se “uklješte” na rub pupile (iris claw), kao i klasičnih sočiva koje se podupiru nožicama u uglu prednje komore.

U poslednjih petnaestak godina pojavila su se i ICL (implantable collamer lens) zadnjekomorna intraokularna sočiva, koja se oslanjaju na cilijarni mišić svojom periferijom i fluktuiraju na oko 500 mikrometara ispred sočiva. Rezultati pokazuju izuzetno dobar optički kvalitet, vrlo brz oporavak vida, izraženu refraktivnu stabilnost već od prvih postoperativnih dana, kao i praktično nepostojeću regresiju, čime je ovaj metod po efikasnosti i sigurnosti nadmašio i laserske metode korigovanja dioptrije.

S obzirom na kritičnu lokalizaciju, te na bliske anatomske odnose i položaj sa sočivom, endotelom rožnjače, kao i sa strukturama oka kroz koje otiče očna vodica, izuzetno je važno obezbediti njen nesmetan protok do komornog ugla. Novi modeli sočiva v4 su napravili pomak u položaju sočiva time što je odaljenije od prirodnog sočiva, smanjujući, na taj način, značajno rizik od nastajanja katarakte u kasnijem postoperativnom toku. Taj model je ujedno i odmaknutiji od endotela rožnjače, pa je smanjen i rizik gubitka endotelnih ćelija rožnjače.

Model v4c je doneo novinu CentraFLOW, odnosno dodatni centralni otvor za protok očne vodice, uz dva već postojeća periferna otvora. Na taj način nije više potrebna periferna iridotomija koja je bila obavezna do tog modela sočiva kako ne bi došlo do pupilarnog bloka. To se odnosi na miopna sočiva, dok hipermetropna ICL sočiva još uvek nemaju dodatni centralni otvor.

Dijapazon refraktivnih mana koje se mogu rešiti ugradnjom ICL faknih sočiva je najširi: od oko -20 do oko +10 dioptrija, kao i astigmatizam do 6 dioptrija. Ono što je važno naglasiti je da se ovom operacijom niti istanjuje rožnjača (zato se može koristiti u slučajevima tanke ili bolesne rožnjače), niti se dira prirodno sočivo (tako se čuva akomodacija kod mladih pacijenata), te sa tog stanovišta jedina je reverzibilna metoda ukoliko se iz bilo kog razloga ukaže potreba za uklanjanjem ovog sočiva iz oka.

Ne treba zaboraviti da je moguća i kombinacija intraokularnih i površinskih metoda korekcije dioptrije, odnosno dopuna metoda radi proširivanja indikacija i dijapazona svake od njih.