Šta treba znati o katarakti

dr Mirko R. Jankov

Umesto zamućenog sočiva savremena hirurgija Vam vraća blistav vid oka jednostavnom intervencijom.

Katarakta ili siva mrena je problem s kojim se sreće svaki drugi čovek stariji od 65 godina. Reč je o zamućenju očnog sočiva koje slabi vid. Uklanjanje katarakte i ugradnja novog sočiva danas je u oftalmologiji najčešća i najuspešnija operacija na oku, a jedna od najuspešnijih operacija na ljudskom telu. Nije hitna intervencija i radi se planski.

Koji su simptomi?

Zamagljen vid, rasipanje svetla, potreba da se često menjaju naočare ukazuje da je sočivo počelo da se muti. Ako se ništa ne preduzme dolazi do potpunog gubitka vida.

Koliko traje operacija, da li je bolna?

Operacija katarakte traje desetak minuta, radi se u lokalnoj anesteziji i potpuno je bezbolna. Sasvim je pogrešno mišljenje da se katarakta uklanja laserom. To nije tačno. Kroz milimetarski rez se usisava zamagljeno sočivo i zamenjuje novim, veštačkim, koje tu ostaje zauvek. Pred samu operaciju oko koje se operiše anestezira se kapima i proširi zenica. Tokom intervencije sve vreme pacijent komunicira sa doktorom, čuje šta se dešava oko njega, ali ne oseća nikakav bol. Pacijent posle operacije ide kući i dolazi sutradan na kontrolu. Značajno poboljšanje vida primetno je već dan posle operacije. Prva kontrola je prvi dan posle operacije, a druga posle sedam dana.

Prvih mesec dana potrebno je ukapavati kapi u operisano oko kako bi se osigurao miran i uspešan postoperativni tok. Za mesec dana rana u potpunosti zaraste i oko se oporavilo. Posle intervencije nema ograničenja u obavljanju svakodnevnih obaveza, ali se mora čuvati od udarca u oko, dizanja teškog tereta i “trljanja” oka.

Da li se istovremeno skida i dioptrija?

Da. Uz operaciju katarakte moguće je istovremeno rešiti se izuzetno visoke dioptrije (do 30 dioptrija).

Kada treba otići na operaciju?

Danas se katarakta operiše u ranom stadijumu, ne čeka se, kako je to bila praksa pre desetak godina da ona “potpuno sazri”, kada se operisala tek po potpunom gubitku vida. Ako u oku postoje i druge bolesti, kao senilna degeneracija makule, promene na očnom dnu zbog šećerne bolesti, očni lekar predlaže operaciju katarakte i zbog toga što mu ona ometa da prati ozbiljna stanja oka.

Može li operisana katarakta ponovo nastati?

Ne. Jednom operisana katarakta ne može ponovo nastati. Nakon izvesnog vremenskog perioda kod određenog broja pacijenat može se javiti tkz. sekundarna katarakta. Ona takođe može dovesti do blagog zamućenja vida. Uklanja se laserom, bezbolnom intervencijom u trajanju od par minuta.

Da li ima komplikacija?

Bez obzira na veliku uspešnost i ova operacija kao svaka duga može imati i komplikacije. Najčešće postoperativne smetnje su prolazni veći očni pritisak, otok rožnjače, ili zapaljenje, a ozbiljne komplikacije su vrlo retke. Što je hirurg iskusniji, procenat komplikacija je manji.

Može li se u istom danu skinuti katarakta na oba oka?

Može, ali lično više volim kada se napravi pauza od mesec dana. Pošto je intervencija bezbolna i komforna po pacijenta, on zna šta ga čeka na novoj intervenciji.

60 hiljada ljudi kod nas godišnje oboli od ove bolesti, a operiše se samo 16000 pacijenata.

U očnoj bolnici gde se priprema za operaciju katarakte, pacijent će dobiti detaljno uputstvo koje laboratorijske nalaze treba da obavi pre i kako da se ponaša posle intervencije.

Rizici odlaganja operacije

Kada se dugotrajno odlaže operacija, može biti rizičnija usled stvrdnjavanja i potpunog zamućenja sočiva. Retko se događa da prezrela katarakta izazove napad glaukoma ili jako zapaljenje oka što može trajno oštetiti vid.