Prvi je u našoj zemlji primenio metod učvršćivanja rožnjače metodom Ultra B2 crosslinking kod pacijenata s keratokonusom pre šest godina. Dr Mirko R. Jankov je ovaj metod bolje upoznao još 1999. godine.
Bio sam na specijalizaciji u Sao Paulu. U Brazilu svaki fakultet organizuje kongrese, pa je nama tada bio gost i dr Zajler i predstavio nov metod, kojim se uz pomoć B2 vitamina i ultraljubičaste svetlosti učvršćuje rožnjača da se ne bi dalje tanjila i deformisala. Većini mojih kolega tada su ti novi metodi bili manje zanimljivi od predavanja drugih predavača koji su govorili o brojnim laserskim intervencijama, zaradi i uspehu. Bio sam fasciniran profesorovom ličnošću, duhovitošću, odnosu prema poslu. Sve mi je to izgledalo kao naučna fantastika. Profesor Zajler me je pozvao, ako želim, da radim sa njim jedno vreme. Sa zadovoljstvom sam postao deo njegovog tima posle specijalizacije, 2001. godine, i izbliza video šta i kako radi.
Od kada se primenjuje metod Ultra B2 crosslinking?
Prva intervencija kod pacijenata je urađena 1997. godine, a tek desetak godina kasnije metod je počeo da dobija na važnosti i postao poznat. Svaki nov metod koji se pojavi u medicini mora da prođe jedan određeni put: prvu pretkliničku fazu, koja podrazumeva laboratorijska istraživanja na tkivima, pa na životinjama, pa se prelazi na kliničku fazu, kada se primenjuje na ljudima. To su dobrovoljci koji ne vide, ili koji imaju neke ozbiljne, terminalne bolesti, a hoće da učestvuju u istraživanju. Obave se kontrolisane kliničke studije u nekoliko svetskih centara istovremeno, prođe neko vreme da se vidi kako deluje, ima li nekih kasnih nuspojava. Onda se rade kliničke studije na pacijentima koji žele da pokušaju da reše svoj problem na taj novi način. Kad sam radio u Grčkoj 2004. i 2005. godine, obavili smo kliničke studije za područje Grčke i Turske. U oblasti Mediterana keratokonus je nešto učestaliji nego u drugim područjima. Kasnije sam u Africi, u Keniji 2006. godine, u humanitarnoj ekipi pomogao ljudima da reše probleme katarakte i uveo metod Ultra B2 crosslinking u Keniju.
Neobično mi je uvek bilo da ova metoda nije popularnija i više primenjivana u svetu, jer se pokazala kao veoma dobra za zaustavljanje problema koji vodi u ozbiljno oštećenje oka, i tada je jedini spas u transplataciji rožnjače. U tom slučaju, intervencija je veoma skupa, za nju u siromašnim zemljama nema mogućnosti. Kod nas načelno ima transplatacije, ali nema banke tkiva rožnjače, uvozi se, komplikovana je čitava ta procedura. Jednostavnije je zaustaviti napredovanje ove anomalije metodom dr Zajlera. Može se raditi već kod dece i tinejdžera, kako bi se sprečilo da dođe do ozbiljnih komplikacija na rožnjači. Ako su počeli da nose naočare ili kontaktna sočiva, oni to i dalje nose, ali im ne preti više opasnost po vid.
Kad mora da se radi transplatacija rožnjače?
Kad dođe do napredovanja keratokonusa i ozbiljnog oštećenja rožnjače, pa nema druge pomoći. Od svih transplatacija koje savremena medicina poznaje, transplatacija rožnjače je najbolja, zato što rožnjača nema krvne sudove, pa je minimalna opasnost od odbacivanja stranog tkiva. Međutim, postoji drugi problem, vrlo je mali izbor doniranih tkiva rožnjače, ono se uzima sa kadavera ili od ljudi koji su zaveštali organe, a to su uglavnom starije osobe. Drugi problem je to što kad i kod transplatacije rožnjače nema nikakvih problema, za petnaestak godina transplantirano tkivo rožnjače treba da se zameni. S obzirom na to da se često radi o veoma mladoj osobi kojoj je urađena transplatacija rožnjače, onda nju u budućnosti čeka nekoliko takvih operacija. Srećom, kandidati za transplataciju su samo 10-15 odsto pacijenata sa keratokonusom, ali se nikad ne zna kod koga će od njih doći do ozbiljnog oštećenja vida. Ima nekih pokazatelja, recimo, u većem su riziku deca kod kojih deformacija počne ranije, ili ako njihova braća ili sestre već imaju problem, ili kad imaju veliku dioptriju, muškarci više nego žene, ako imaju alergiju pa se više češu… Sve su to pokazatelji da problem može biti ozbiljan, i ako se ne zaustavi napredovanje – transplatacija je jedini način da se čoveku vrati koristan vid.
Znači li to da je primena metode Ultra B2 za te ljude spas za vid?
Svakako. Važno je samo prepoznati keratokonus na vreme. Nekada je to bio problem, danas više nije jer postoje precizni aparati koji otkrivaju promene u početku keratokonusa. On obično počinje kao svaki astigmatizam, samo što često menja osu. Menja se i vrednost (dioptrija) i orijentacija (osa) cilindra, dok kod urođenog astigmatizma osa ne bi trebalo da se menja niti značajno da raste. Kad naočare ili kontaktna sočiva ne mogu da postignu dobar kvalitet vida, već se prelazi na polutvrda (ili gaspropusna), onda to može biti znak keratokonusa. Obično gaspropusna sočiva, polutvrda, nose pacijenti koji imaju visok astigmatizam ili nepravilnu rožnjaču. Od njih 20 ili 30 odsto ima keratokonus i zato i nose ovakva sočiva, koja im pokrivaju nepravilnost. Možda to ni ne znaju! Na taj način prednja strana sočiva, koja je pravilna za razliku od njegove rožnjače, služi kao prva refraktivna barijera za prelamanje svetlosti.
Koliko savremena hirurgija prednjeg segmenta oka može da pomogne kako bi se keratokonus držao pod kontrolom?
Bolje je sprečiti nego lečiti, kaže stara poslovica. Kad se rožnjača zbog urođene slabosti istanji i ispupči, i to nepravilno, nazad se ne može ali se može zaustaviti Ultra B2 crosslinking metodom, uz pomoć B2 vitamina i ultraljubičaste svetlosti. Tako se učvršćuje rožnjača da se ne bi dalje tanjila i deformisala.
Kod malih populacija endemske bolesti su češće, pa se pokazalo da je u zemljama Mediterana više keratokonusa. Kod nas pati od ovog problema jedna osoba u pet do šest hiljada stanovnika, što je nekih 0,2 odsto, a u populaciji koja nosi naočare je učestalija – i do pet odsto pacijenata s keratokonusom.
Po ugledu na zubara
Ideja da potraži materiju koja će rožnjaču učiniti čvršćom i tako zaustaviti napredovanje keratokonusa, dr Zajler je dobio – kod svog stomatologa. Devedesetih godina prošlog veka bio je pravi bum belih plombi, koje su zamenile stare, sive amalgamske. Osnov je u tome što se u zub stavlja bela pasta koja se učvrsti ultraljubičastom svetlošću. Profesor je poželeo da tako i u oko doda neku materiju, providnu, koja će uz pomoć ultraljubičaste svetlosti učvrstiti rožnjaču da se dalje ne deformiše. Vitamin B2 pokazao se baš takav.
Dr Mirko Jankov je autor više od stotinu radova u naučnim časopisima, knjigama i stručnim skupovima, a recenzent više stručnih časopisa. On redovno objavljuje istraživačke radove u prestižnim časopisima kao što su Cataract & Refractive surgery today (ICRS Plus Crosslinking, Combined Topography-Guided Transepithelial PRK and CXL in Patients With Keratoconus).