WAVEFRONT TEHNOLOGIJA PRI PREGLEDU OKA
Wavefront tehnologija (aberometrija) razvijena je radi korišćenja u LASIK proceduri, ali se koristi i rutinski pri pregledu radi dijagnostikovanja vizuelnih problema. U ambulanti koristimo uredjaj foropter koji sadrži više sočiva različite snage. Probnom promenom sočiva ispred oka pacijenta, oftalmolog traži da mu se potvrdi koje sočivo najbolje odgovara, odnosno koja je slika najjasnija. Ove informacije su vrlo subjektivne, bazirane na onom šta pacijent misli da vidi umesto onog što stvarno vidi. Nasuprot tome, wavefront merenje je precizno i objektivno zato što se vizulene greške automatski detektuju putovanjem svetlosnih talasa kroz oko.
Šta u stvari znači wavefront?
Zamislite kako se svetlo projektuje kao snop zraka. Kada bi nacrtali liniju pod uglom od 90% u odnosu na snop svetla dobili bismo wavefront mapu. U oku sa perfektnim vidom wavefront je ravan, ali u oku sa poremećenim vidom je iregularan. Tipovi distorzije wavefronta koji se stvaraju prolaskom svetla kroz oko obezbedjuju važne informacije u vezi vidne greške i načina korigovanja iste.
Šta je wavefront tehnologija (aberometrija)?
Aberometrija je tehnika kojom se meri način na koji wavefront svetla prolaze kroz rožnjaču i kristalno sočivo (a to su refraktivne komponente oka). Distorzija koja se javlja pri prolasku svetla zove se aberacija i predstavlja specifične vizuelne greške. Wavefront tehnologija ili aberometrija dijagnostikuje aberacije visokog i niskog reda i predstavlja način na koji oko fokusira svetlo ili refraktuje.
Danas se aberacije visokog reda mogu tačno definisati wavefront tehnologijom i korigovati raznim vrstama naočara, kontaknih sočiva ili refraktivnom hirurgijom, tako da su postala važan deo pregleda. Ove aberacije postale su značajne kada je primećeno da su izvor smetnji kod pacijenata koji su obavili LASIK proceduru. Ona mogu prouzrokovati haloe, takozvane „ghost images“ ili druge vizuelne smetnje posebno u uslovima slabije osvetljenosti kao što je noćna vožnja.
Wavefront merenje sprovodi se aberometrom. Snimanje traje par sekundi i kada se obavi dobija se wavefront mapa. Ona je u stvari „optički otisak prsta“ zato što ne postoje dva oka sa istom optičkom mapom.
Ravna cirkularna površina predstavlja teoretski perfektno oko (emetropno – bez refraktivne greške), čiji se se dijametar poklapa sa dijametrom zenice.
Oko je u stvari trodimenzionalna mapa kreirana poredjenjem sa teoretski perfektnom ravnom mapom.
Trodimenzionalne distorzije javljaju se na stvarnoj wavefront mapi i bazirane su na individualnom prolasku svetlosnih zraka, menjaju se prolaskom svetla kroz oko. Nesavršenosti rožnjače i sočiva dovode do ubrzavnja ili usporavanja, ili nepravilnog prelamanja (refraktovanja).
Aberacije visokog stepena mogu nastati i kod problema sa suvim okom jer suzni film pomaže prolasku svetlosnih zraka. I katarakta (zamućenje prirodnog sočiva) ili ožiljak na površini oka prouzrokuju aberacije visokog reda i probleme pri fokusiranju. Postoji više od 60 različitih oblika aberacija koji su identifikovani i klasifikovani kao vizulene greške. Wavefront merenja koja identifikuju vidne greške mogu se različito kalkulisati. Metod izbora su Zernikeovi polinomi. Definisani su po holandskom fizičaru Fritz Zernike-u 1934. god. Svaki Zernikeov polinom opisuje specifičnu tačku na putu wavefronta kroz oko. Zbir ovih polinoma jednak je svim aberacijama ili predstavlja totalnu refraktivnu grešku oka. Nalaz se prikazuje u formi topografske mape predstavljajući detaljano oblik wavefronta sa aberacijama. Oftalmolog koristi ovu mapu da bi doneo odluku o načinu korekcije dioptrije koristeći LASIK refraktivnu hirurgiju, intraokularna sočiva, kontaktna sočiva ili naočare.
Zapamtite da ne možete nikada dobiti savršeni wavefront zato što ni jedno oko nije savršeno. Čak i da imate izvestan broj aberacija visokog reda, to nije razlog za brigu osim ako one ne izazivaju ozbiljan problem kao što su teškoće pri noćnoj vožnji.