Obavezni šešir i naočare
Nosite naočare za sunce i kada ste u hladu. Zgrade, putevi i druge površine takođe reflektuju UV zrake. Prekomerno izlaganje suncu stvara probleme sa vidom.
Počinju sunčani i topli dani. Od preteranog sunčevog zračenja štitite oči na odmoru, ali i tokom ostalih letnjih dana. Treba ih čuvati i od letnjih infekcija, alergija i UV zračenja. To pre svega znači da treba voditi računa da se kupate u provereno čistim vodama, posebno kad je reč o bazenima, rekama, morima ili jezerima.
UV zraci mogu oštetiti oko, oni utiču na pojavu katarakte, degeneraciju žute mrlje, zadebljanja vežnjače i tačkasto oštećenje rožnjače, a sve to može biti uzrok kratkotrajnog gubitka vida.
Najbolja zaštita očiju od štetnog uticaja UV zračenja su naočare za sunce. Treba birati one čiji ramovi dobro priležu na lice i koje u potpunosti blokiraju UV zračenja i apsorbuju većinu „plave svetlosti”. Naučnici su potvrili da sunčevo vidljivo zračenje visoke energije, tzv. „plava svetlost”, oštećuje žutu mrlju. Ta vrsta zračenja posebno smeta osetljivim osobama sa niskim nivoom antioksidanata u krvi i u oku.
Razni UV zraci
UVC zraci imaju najveću energiju od svih UV zraka. Mogu da štete i očima i koži. Zadatak ozonskog omotača je da blokira gotovo sve UVC zrake. Na mestima gde je ozonski omotač oštećen UVC zraci stižu do nas, izazivajući ozbiljne zdravstvene probleme.
UVB zrake delimično blokira ozonski omotač. U manjim dozama UVB radijacija podstiče nastanak pigmenta melanina u koži, pa koža posle sunčanja dobija lepu preplanulu boju. U većim dozama UVB zraci izazivaju opekotine na koži, povećavajući rizik od karcinoma kože. Prekomerno izlaganje ovim zracima uzrokuje zadebljanje konjunktive, koje može da izraste preko rožnjače, zakloni vid i izazove krivljenje slike, a estetski je ružno. Kratkoročno izlaganje visokim dozama UVB zračenja dovodi do fotokeratitisa, bolnog zapaljenja rožnjače, koje traje obično izmedju 24 i 48 sati. Rožnjača apsorbuje 100 posto UVB zraka, oni ne mogu da oštete sočivo ili žutu mrlju.
UVA zraci prolaze kroz rožnjaču i dolaze do sočiva i mrežnjače u oku. Prekomerno izlaganje ovim zracima utiče na pojavu katarakte i degeneraciju žute mrlje.
Jačina zračenja
UV zračenje više je što smo bliži Ekvatoru, što je visina veća zračenje je jače. Najviše zračenje je između 10 i 14 sati, kada se ne preporučuje izlaganje suncu.
Nivo UV i „plavog zračenja” je viši na otvorenom, posebno u predelima koji reflektuju svetlost, kao sneg, morska pučina ili pesak. Izlaganje UV zracima je niže u gradu, gde visoke zgrade i zelenilo prave hlad.
Neki medikamenti (tetraciklini, sulfapreparati, kontraceptivna sredstva, diuretici i sedativi) mogu da povećaju osetljivost na UV zračenje.
Oblaci ne blokiraju značajniji nivo UV zračenja. Rizik od izlaganja ovim zracima je isti i pri oblačnom vremenu. Prozorsko i automobilsko staklo blokiraju najveći deo UV zračenja.
Kako birati naočare
Za dobru zaštitu od štetnog UV i „plavog“ zračenja treba uzeti kvalitetne naočare za sunce i nositi ih dok god ste napolju. Potražite naočare koje blokiraju sve UV zrake i apsorbuju većinu „plavog zračenja”. Nemaju sve naočare za sunce filter koji blokira sve UV zrake. Treba da znate da UV zaštita ne zavisi od boje i zatamnjenosti stakala. Svetlo braon staklo može da omogući istu UV zaštitu kao i tamno sivo staklo. U zaštiti od „plavog zračenja” boja ima značajnu ulogu. Stakla koja blokiraju ovo zračenje su bronzane, bakarne, narandžaste ili smeđe boje.
Kako odraslima, tako se i deci preporučuje nošenje sunčanih naočara, po mogućnosti kvalitetnih, prilagođenih uzrastu, koje dobro prijanjaju uz njihovo lice.
Uz naočare, nošenje šešira sa širokim obodom može da i do 50 posto smanji količinu UV zraka koja dolazi do oka.
Šta možete učiniti za svoj vid
Kontrole čuvaju zdravlje
Kvalitet vida u najvećoj meri utiče na kvalitet života. Pojedina očna oboljenja značajnije utiču na vid kod svake šeste osobe starije od 45 godina. Taj rizik se značajno povećava sa godinama. Preventivna zaštita, pravovremene posete oftalmologu, obraćanje pažnje na simptome mogu da spreče ili ublaže posledice najčešćih očnih bolesti.
Saveti
Rizik za nastanak nekih očnih bolesti: raspitajte se da li je neko u porodici imao glaukom, da li se neko lečio od dijabetesa, visokog krvnog pritiska ili povišenih masnoća? Određene očne bolesti, kao što su glaukom ili katarakta, javljaju se često kod bližih srodnika. Sistemske bolesti, kao što je povišeni arterijski pritisak ili povišene masnoće, negativno utiču na krvne sudove u celom organizmu, pa tako i na krvne sudove na očnom dnu. Posledica starenja, posle 65. godine, su i degenerativne promene na očnom dnu, pogotovo u žutoj mrlji, delu mrežnjače zaduženom za jasan vid.
Idite na redovne godišnje sistematske preglede, kontrolišete krvni pritisak, nivo šećera i masnoća u krvi. Povišen krvni pritisak, šećer i masnoće mogu biti uzrok promena na oku, pogotovo na očnom dnu i mogu da prouzrokuju oštećenje vida. Primetite li da vam posle 45. godine trebaju naočare za blizinu uradite kompletan oftalmološki pregled. To je idealna prilika da proverite očni pritisak i stanje na očnom dnu i na vreme otkrijete bolesti koje mogu značajno da oštete vid, pre svega glaukom. Ukoliko na pregledu sve bude u redu, preporučuju se redovni oftalmološki pregledi na bar dve godine. Ukoliko imate visoku kratkovidost (preko -6D) veoma je važno da svake godine idete na pregled očnog dna.
Uočite na vreme simptome i promene u vidu. Ako primetite da slabije vidite ili imate druge simptome kao što su zamagljen vid, prisustvo „mušica“ ili drugih zamućenja i ispada u vidnom polju, „sevanje“ u oku, duple slike, otežano čitanje, crvenilo ili bol u predelu oka, odmah se javite svom oftalmologu.
Zaštite vaše oči od UV zračenja. UV zračenje dovodi do oksidativnog oštećenja pre svega očnog sočiva i može dovesti do nastanka katarakte, oštećenja žute mrlje i ukoliko je veoma jako i do akutnog oštećenja rožnjače (pri boravku na moru i na planinama).
Hrana za oči. Namirnice bogate antioksidansima usporavaju i sprečavaju nastanak katarakte kao i nastanak i napredovanje degenerativnih promena u žutoj mrlji. Antioksidanasa ima u voću (borovnice, pomorandže, suve šljive, jagode, trešnje), povrću (najviše antioksidanasa sadrže spanać, zelena salata, brokoli, kelj). Omega 3 nezasićene masne kiseline povoljno deluju na žutu mrlju i usporavaju degenerativne promene u njoj, takođe otklanjaju ili ublažavaju simptome suvog oka i blefaritisa (hroničnog zapaljenja kapaka).
Stop nikotinu. Nikotin loše utiče na krvne sudove u celom organizmu, pa i na krvne sudove na očnom dnu. Dokazano je da pušenje značajno ubrzava degenerativne promene u žutoj mrlji.