Želim da pohvalim svo osoblje klinike koje je u svakom momentu bilo apsolutno profesionalno i ljubazno! Pogotovo imam reči hvale za doktora Mirka, koji je u svakom momentu iskazao profesionalnost i razumevanje prema pacijentima! Hvala ogromno svima!

Aleksandar Miladinović, LASIK, Beograd

Dr Jankova sam znala ne samo iz priče već sam i imala tu sreću da saznam za njegove rezultate iz prve ruke, a to je preko moje starije sestre koja je već bila operisana kod dr. Kada sam videla koliko je ona bila zadovoljna, odluku da se operišem donela sam istog trenutka. Znala sam da idem u prave ruke, u ruke pravog stručnjaka.

Na dan operacije, bila sam veoma opuštena i sigurna da će sve proći kako treba. Moram da priznam, noć pred, sam bila malo nervozna ali čim sam ušla na kliniku svi moji strahovi su odjednom nestali. Operacija je kratko trajala i non stop sam pričala sa dr. U operacionu salu sam ušla bez naočara, zamagljenog pogleda, neprepoznajući tim ljudi koji je bio tu sa dr.Jankovim. Nakon operacije, kada sam ustala, osobe kojima lice nisam uspela čak ni da razaznam, sada su mi delovali potpuno čisto, tako da je poznanstvo sa njima bilo otvorenih očiju i velikog osmeha.

Sve u svemu, iskustvo koje definitivno neću zaboraviti i kojeg ću se sećati svaki put kada iz navike krenem po naočare koje mi više nikad neće trebati.

Marija Šević, LASIK, Valjevo

Zdravo dr Mirko.

Bila sam dobra i odmarala sam oči dve nedelje, zato se tek sada javljam, a nisam htela da Vam moj suprug kucka umesto mene…

Želim da Vam se od srca zahvalim što ste mi pomogli da pobedim svoju najveću (doduše i jedinu) fobiju – strah od trajnog gubitka vida.

Da pojasnim – kada sam bila 4. razred osnovne škole, i dobila svoje prve naočare (OD: -2,75, OS: -2,25), dotični doktor, čijeg imena ne želim da se sećam, mi je postavio dijagnozu. Nije baš da klinci razmeju latinski, pa sam ga zamolila da mi objasni o čemu se radi. Ukratko mi je rekao da imam ozbiljan problem, i da je samo pitanje hoću li izgubiti vid za 3 godine ili za 3 meseca.

Naravno da sam sledeći put išla kod drugog doktora. I naravno, nikom nisam pominjala ništa. Iako posle njega više nijedan oftalmolog nikad nije spomenuo tu čudovišnu mogućnost, ja sam se gotovo celu osnovnu školu budila sa strahom i pitanjem: “Hoću li videti išta kad otvorim oči?!”.

Verujem da ste se naslušali i načitali silnih izjava beskrajne zahvalnosti, ali isto tako verujem da Vam svaka od njih znači.

Od prvog susreta ste mi ulivali poverenje, jedino je ogromni strah bio razlog što Vam nisam još 2010 poverila svoj vid. Nadam se da sada malo bolje razumete zašto mi je trebalo toliko puno da prelomim.

Sada ne mogu da Vam opišem kako se osećam. Svakim danom vid mi je sve oštriji – već vidim bolje nego sa naočarima koje sam nosila.

Pogled na svaku stvar oko sebe me ispunjava neopisivim osećajem potpunog ushićenja. Svi ti detalji, boje, konture letvica na roletni, šare na parketu, treperenje lisća u krošnji,…

Nikada u životu nisam ovoliko puno i ovoliko često plakala, ali od sreće.

Sasvim sam svesna da ovo što pišem pomalo zvuči patetično, ali ja sam zaista najikrenije toliko preplavljena pozitivnim emocijama, da nisam mogla da izbegnem tu zamku, i pored najbolje volje.

Hvala Vam!!!
Irena Štikovac, PRK, Beograd