Počela sam da nosim naočare sa 10 godina. Savetovana su mi sočiva zbog duplirane dioptrije, od tog dana počinje svakodnevno stavljanje i skidanje sočiva, žuljanje, napetost… Dioptrija je rasla kroz fakultet dok nije dostigla -11. Potom dolazi odluka da uradim refraktivnu hirurgiju, ali ubrzo sledi i veliko razočarenje jer lekari smatraju da u najboljem slučaju mogu dobiti -3. Prepoznajem u tim momentima veliku nezainteresovanost lekara, ali tada na moju veliku sreću čujem za dr Mirka Jankova kojeg i vrlo brzo upoznajem.
Ulazim u salu, na dan intervencije, bez sočiva i bez naočara. Vidim da dve osobe stoje u sali, u zelenom odelu, znam da je jedna od njih doktor, ali ih ne vidim. Nakon intervencije kroz koju me je doktor pažljivo vodio i svo vreme sa mnom razgovarao objašnjavajući šta radi, ustajem i sve ljude oko sebe vidim. To mi se poslednji put desilo kada sam imala 10 godina i evo sada. Reči ne mogu da opišu moje oduševljenje kada mi je doktor rekao da nemam više dioptriju. Još uvek, a prošlo je dva meseca od intervencije, ja se nisam u potpunosti oslobodila navike da ujutru rukom tražim naočare i svaki put se prijatno iznenadim kada otvorim oči i vidim.
Hvala puno doktoru Mirku! Nikada neću zaboraviti njegovu rečenicu: “Tehnologija je vrhunska, a ja ću dati 110% sebe”. Tako je i bilo!
Hvala puno devojkama iz LaserFocus-a koje su to sve sa mnom ispratile i dr Vesni na strpljivim odgovorima koje mi je pružala.
Neizmerno zahvalna,
Natalija Pojatar, Valjevo