Suzni aparat (Apparatus lacrimalis) je deo oka čija je glavna funckija proizvodnja i odvodnjavanje suza. Zahvaljujući tome rožnjača oka je vlažna što je osnovni preduslov za njenu providnost.
Sastav suznog aparata
Suze se proizvode u velikim suznim žlezdama i u malim peharastim ćelijaima koje su raspoređene po površini vrežnjače. Na oku, preko površine rožnjače i vežnjače, nalazi se tanki sloj suza (suzni film), a preko donjeg kapka se one skupljaju u suznu rečicu i suzno jezerce. Odatle suze prlaze kroz suzne tačkicu u unutrašnjoj strani očnog kapka pri nosu, pa kroz suzne kanaliće prolaze do suzne kesice i na kraju do nosne šupljine.
Same suze su bista, slankasta tečnost i sastoje se od 99% vode i 1% ostalih organskih i neorganskih materija. Njihovo lučenje je pod uticajem autonomnog nervnog sistema. Proizvodnja suza može biti bazična, svakodnevna u maloj konstantnoj količini i refleksna usled iritacije prednje površine oka ili kod jakih emocionalnih stanja kakva su sreća ili tuga. U takvim situacijama, usled plača, višak suza dospeva preko suznih kanala u nosnu šupljinu. Zato nam se zapuši nos kada puno plačemo.
Značaj suza
Veoma je značajna uloga suznog filma koga čine lipidni (mast), vodeni i mucinski (sluzavi) sloj, zato što podmazuje prednju površinu oka čime kapci mogu nesmetano da klize. Takođe, poravnava rožnjaču omogućavajući da svetlost bez rasipanja pravilno ulazi u oko.
Narušavanje suznog aparata može se javiti usled nekih sistemskih bolesti, nošenja kontaktnih sočiva, povreda ili operacija oka, starosti i kao posledica uzimanja odredjenih lekova. U tim situacijama nastaje sindrom suvog oka koji se ispoljava grebanjem, žarenjem, osećajem “stranog tela” u oku i zamućenjem vida. Neophodan je pregled oftalmologa radi postavljanja dijagnoze i daljeg lečenja.