Keratoplastika
Keratoplastika tj. transplantacija rožnjače predstavlja najčešće izvođenu transplantaciju širom sveta. Cilj operacije je da se uspostavi potpuna providnost i odgovarajuća zakrivljenost rožnjače, te i omogući bolja oštrina vida.
Ova vrsta operacije se izvodi kod pacijenata kojima je rožnjača zamućena usled prethodne operacije oka, zapaljenja, infekcije ili povrede oka. Preciznije, u indikacije za keratoplastiku spadaju hronični otok rožnjače posle operacije katarakte, leukom (ožiljak na rožnjači koji ugrožava vidnu oštrinu) ili distrofije rožnjače, uključujući i odmakli keratokonus.
Uspeh transplantacije rožnjače zavisi, s jedne strane od bolesti koja se leči ovom operacijom, a s druge strane od kalema, tj. od njegovog kvaliteta i načina na koji je presađen.
Vrste transplantacije rožnjače
Perforativna Keratoplastika se izvodi kada su oštećeni svi slojevi rožnjače usled ožiljaka ili otoka koji traju više meseci. Zato se i njihovo hirurško lečenje sprovodi presađivanjem kalema koji ima sve slojeve u otvor načinjen u centru rožnjače isecanjem svih njenih slojeva.
Ovom tehnikom mogu se operisati i druge bolesti, bez obzira da li zahvataju sve slojeve ili samo neke (distrofije, uključujući i keratokonus).
Selektivna transplantacija rožnjače je pre 15 godina uvedena kao novina. Njen cilj je da se, umesto svih slojeva, svugde gde je moguće, presade samo oboleli slojevi. Time se idealno mogu izbeći ili smanjiti neke od komplikacija perforativne keratoplastike kao što su dug oporavak, veliki i nepravilan astigmatizam ili odbacivanje (imuna reakcija) nekih slojeva.
Operacija se izvodi tako što se kroz mali otvor na ivici rožnjače, kao kod operacije katarakte, ukloni oštećeni endotel (unutrašnji sloj rožnjače), a umesto njega unese zdrav sloj čije će ćelije ispumpati višak tečnosti i razbistriti rožnjaču. Ova tehnika zove se DSEK ili DMEK. Kod nje nema velikog reza ni mnogo konaca, ili ih nema uopšte, oporavak je brži, astigmatizam mali a smanjena je i mogućnost odbacivanja.
U drugom slučaju, kod odmaklog keratokonusa, gde nije moguće korigovanje vida kontaktnim sočivima niti vredi zaustavljanje napredovanja ultraljubičastim zračenjem rožnjače natopljene vitaminom B2, primenjuje se tehnika selektivne transplantacije – DALK. Ovde se rožnjača pacijenta rasloji pri samom dnu, pri čemu se pazi da zdravi, vitalni unutrašnji sloj ostane neoštećen. Zatim se ukloni deo rožnjače i u to udubljenje stavi kalem istog prečnika i debljine, koji se ušije neprimetnim koncem.
Pogodnosti ovog metoda su što nema otvaranja očne jabučice i mogućnosti za unošenje infekcije u nju, kao što nema ni propadanja endotela unesenog u oko, niti imune reakcije u ovom sloju.
Praćenje posle operacije
Pošto je transplantacija hirurški zahvat sa biološkim promenama nastalim unošenjem stranog tkiva, svaki od metoda presađivanja rožnjače nosi mogućnost komplikacija tokom operacije, neposredno posle nje i u postoperativnom periodu od više meseci.
U prvim danima nakon operacije vid bude zamućen i oko je osetljivo na svetlost. Dobija se terapija u vidu kapi koje se stavljalju po režimu koji doktor odredi, a u cilju sprečavanja odbacivanja transplanta. Budući da se reakcija odbacivanja javlja najčešće u prvoj godini nakon operacije (mada može i mnogo kasnije), neophodne su redovne kontrole u određenim vremenskim intervalima kako bi se pratio postoperativni tok. Vremenom se mogućnost komplikacija i njihova težina smanjuju, a mogućnost njihovog uspešnog lečenja povećava.