Glaukom je neuropatija – oboljenje očnog živca praćeno povišenim očnim pritiskom, promenama u vidnom polju i postepenim gubitkom vida.
Povišeni očni pritisak nastaje zbog povećane produkcije ili otežanog oticanja očne vodice. Višak očne vodice pritiska vlakna očnog živca koja polako propadaju. U početku su promene u vidnom polju neprimetne i sasvim postepene, ali vremenom se javljaju specifični ispadi pa i potpuni gubitak vida ako se bolest ne leči. Centralni vid u početku nije zahvaćen te pacijenti dugo nemaju simptome. Zato se za glaukom kaže da je podmukla bolest.
Tipovi glaukoma
Najčešći tip glaukoma je glaukom otvorenog ugla. Ova bolest nema simptome. Povećani rizik od oboljevanja primećen je kod starijih osoba od 60 godina, kratkovidih osoba, pacijenata koji boluju od šećerne bolesti, kao i pacijenata čiji su roditelji bolovali od glaukoma.
Kod oko 5 % pacijenata razlog za nastanak glaukoma može biti zapušen komorni ugao i tada očna vodica ne može da otiče. Zapušenje ugla može nastati zbog zapaljenja oka, povrede ili urodjene anomalije očnog kanala. Tada se radi o glaukomu zatvorenog ugla. Blokada ugla može nastati i kao posledica nekih lekova za proširenje zenice, u toku očnog pregleda ili u toku anestezije, kao i pri dužem boravku u poluzamračenoj prostoriji ili bioskopskoj sali. U slučaju naglog zatvaranja ugla može doći do dramatičnih simptoma: bol u oku, mučnina, povraćanje, haloi oko izvora svetla, zamagljenje vida. Nastanak akutnog glaukoma zatvorenog ugla je hitno stanje, zahteva pregled lekara i odgovarajuću medikamentnu i lasersku terapiju.
Postoji i tip glakoma koji se zove normotenzivni glaukom ili glaukom bez pritiska. On nastaje kao posledica oslabljene periferne cirkulacije, tj. protoka kroz očni živac. Kod ovog tipa glaukoma promene na očnom živcu nastaju iako je očni pritisak u granicama tzv. normale.
Postavljanje dijagnoze
Da bi se postavila dijagnoza moraju se proveriti vidna oštrina, očni pritisak, komorni ugao, pahimetrija ili merenje debljine rožnjače, zatim funkcionalno stanje očnog živca specijalnim testovima: kompjuterizovano vidno polje i OCT (optička koherentna tomografija). Važno je uraditi i snimanje papile očnog živca-fotografija papile, radi pouzdanijeg i objektivnijeg praćenja.
Očni pritisak se najpouzdanije meri aplanacionom metodom, tj. zaravnjavanjem rožnjače na biomikroskopu nakon anesteziranja oka kapima. Postoje i drugi manje precizni načini. Normalne vrednosti pritiska kreću se izmedju 10-22 mmHg, dok su normalne dnevne varijacije do oko 3 mmHg. Prilikom postavljanja dijagnoze važno je pritisak meriti u različitim vremenskim intervalima u toku dana. Zato je najbolje uraditi dnevnu krivu očnog pritiska.
Vidno polje je važno da bi se zabeležilo postojanje eventualnih defekata na početku bolesti. Ponavlja se 1-2 puta godišnje kako bi se utvrdilo da li ima progresije bolesti. Ovaj pregled zahteva koncentraciju i nije ga uvek lako uraditi.
Pregled komornog ugla obavlja se specijalnom lupom koja se postavlja na oko posle anestezije kapima.
OCTA snimak oka je novija, neinvazivna dijagnostička metoda koja registruje pokretne kontrastne slike mikrovaskularne cirkulacije. Ovom analizom može se proveriti gustina, raspored i simetričnost kapilarne mreže oko optičkog diska. Pacijenti koji imaju oštećenje očnog živca imaju istanjenje nervnih vlakana, smanjenje ganglijskih ćelija, redukovanu vaskularnu mrežu ili zone bez vaskularnog protoka. Visoka rezolucija ovog snimanja omogućava da se detaljno identifikuju ranije nedostupni elementi oka, kao što je gusta vaskularna mreža oko optičkog diska. Na ovaj način mogu se registrovati promene na očnom živcu i nekoliko godina pre pojave promena u vidnom polju. Ova metoda snimanja izuzetno je važna kad postoji stanje koje se naziva očna hipertenzija. Takvi pacijenti imaju vrednosti pritiska iznad granica normale, ali nemaju simptome bolesti.
Lečenje
Glaukom je bolest koja se ne može izlečiti i koja ne daje simptome. Posle 40. godine starosti savetuje se obavljanje očnog pregleda jednom godišnje. Ako se bolest na vreme otkrije potrebno je na osnovu svih analiza odrediti odgovarajuću terapiju koja mora biti prilagodjena pacijentu. Time je moguće zaustaviti napredovanje bolesti i “konzervirati” trenutno stanje. Takođe, neophodne su i redovne kontrole.
Lečenje se postiže lokalnom terapijom kapima. Nekada je potrebna kombinacija više vrsta kapi koje se stavljaju u odredjeno vreme po uputstvu lekara.
U slučaju da medikamentna terapija ne pomaže, u posebnim situacijama potrebna je intervencija laserom ili operacija.