Oko je parni čulni organ. Sastoji se iz očne jabučice, očnog živca i pomoćnih struktura. Očna jabučica je smeštena u očnoj duplji i sa svih strana je zaštićena kostima lobanje osim sa prednje strane gde je izložena i otkrivena, da bismo mogli nesmetano da vidimo. Spreda, jedinu zaštitu otvorenom oku koje gleda pruža suzni film i očni kapci koji štite oko povremenim treptanjem, brzim refleksnim zatvaranjem u slučaju potrebe ili potpunim zatvaranjem kada žmurimo,kao u snu.
Posle mozgа, oko je nаjkompleksniji orgаn u ljudskom telu, čine ga više od 2 milionа delovа. Ljudsko oko nam omogućava da razumemo naše okruženje i da u potpunosti iskusimo život. Kroz vid mi dobijamo informаcije o obliku, bojama, udаljenosti, kretаnju i dubini predmeta koje posmatramo. Ljudsko oko može da razlikuje oko 10 miliona boja.
Problemi sa vidom direktno utiču na kvalitet našeg života: bilo da pokušavamo da vidimo koliko je sati na zamućenom budilniku svakog jutra ili nam noćna vožnja predstavlja problem ili kontaktna sočiva koja moramo da nosimo dok igramo košarku sa prijateljima. Zdravo ljudsko oko nam obezbedjuje bolji vid i omogućava energičniji i aktivniji životni stil. Oko 39 milionа ljudi širom svetа su slepi i oko 6 putа više ljudi imаju neku vrstu oštećenja vidа. Veli većina problemа sа vidom se mogu izbeći ili su izlečivi.
Kako oči vide
Kada svetlosni zraci ulaze u zdravo ljudsko oko, prelamaju se kroz dve glavne zakrivljene površine: rožnjaču i sočivo. Rožnjača je delikatno transparentni sloj kroz koji se prelama oko 70% svetlosti koja ulazi u oko.
Glavna svrha rožnjače i sočiva je da svetlost refraktuju na taj način da se zraci ukrste tačno na mrežnjači odnosno na tački najjasnijeg vida, žutoj mrlji.
Očno sočivo je odgovorno za samo 30% refrakcije i ima sposobnosti menjanja oblika iz izduženog i tankog u zaobljeno i debelo. Ova sposobnost se naziva akomodacija i omogućava nam da možemo brzo da prebacujemo fokus sa predmata iy daljine na predmete u našoj bliyini, kao i obrnuto.
Mrežnjača ili retina je sloj koji je fotosenzitivan, odnosno osetljiv na svetlost. To je deo oka u kome se nalaze brojni fotosenzitivni receptori, čepići i štapići. Fotosenzitivni receptori nam omogućavaju da vidimo svet u boji, sitne detalje, kontraste, kao i da imamo vid pri niskom intezitetu svetla. Mrežnjača ima ulogu sličnu onoj koju ima film u foto aparatu.
Ona taj svetlosni stimulans pretvara u nervne impulse i preko očnog živca šalje informaciju do kore velikog mozga koji je “zadužen” za vid. Na ovaj način ljudsko oko se ponaša slično kao kamera koja snima film dok naš mozak očitava informacije iz naše okoline. Odnosno realna slika o svetu se stvara u mozgu, dok oko samo skuplja informacije.